Može li Parada ponosa 2010. u Srbiji da se nazove Pirovom pobjedom

Evo malo opširnijeg pregleda onoga što se zna o stanju LGBT+ zajednice u Srbiji prema izveštajima „Da se zna!” i medijskim izvorima, sa konkretnim primerima, brojkama i problemima:

🔍 Podaci i statistike iz izveštaja

• U 2024. godini u Srbiji je zabeleženo 105 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ osobama, što je najveći broj u poslednjih osam godina koje organizacija “Da se zna!” prati

• Otprilike polovina tih incidenata desila se u javnom prostoru.
• Oko 80% incidenata nije prijavljeno institucijama — policiji, tužilaštvu ili sudovima — ili su ostali „nevidljivi” institutcijama.
• Fizički napadi: 16 slučajeva fizičkih napada od tog broja od 105.
• Polovina incidenata — značajan deo — zabeležen je u Beogradu.
• Između incidenata, osim fizičkog nasilja, beleže se i psihološki/sekсуални incidenti, govorna mržnja, uznemiravanje, institucionalna diskriminacija.

⚠️ Primer slučaja: Andrej Obradović

• Jedan od značajnih slučajeva iz 2024. je slučaj Andreja Obradovića. Tijekom pretresa stana zbog sumnje na konzumiranje droge, navodi se da su policijski službenici:
  1. prisilili prisutne da otkriju LGBT obeležja,
  2. vezali mladića, tukli ga, vređali, upućivali mu pretnje (“ti si bolestan”, “treba te ubiti”) zbog njegove seksualne orijentacije,
  3. optužbe su podnetе, ali su odbačeni prigovor i krivična prijava, pa slučaj nije pravno procesuiran.

🙁 Razlozi neprijavljivanja i reakcija institucija

• Nepoverenje u institucije je glavni razlog što mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. Ljudi veruju da neće uslediti reakcija, da će slučajevi biti ignorisani ili zataškani.
• Postoji percepcija (i u značajnom broju slučajeva potvrda) da institucije — policija, tužilaštvo — često ne postupaju ili ne postupaju adekvatno kada se prijavi zločin iz mržnje ili nasilje motivisano seksualnom orijentacijom/rodnim identitetom.
• Od prijavljenih slučajeva, procenat koji završava adekvatnim istragama, sankcijama ili smislomom pravnog epiloga je vrlo mali. U nekim slučajevima, kao kod Andreja Obradovića, prijave budu odbačene.

🚧 Dalji problemi i izazovi

• Vidljivost: Većina incidenata ne dospe u javnost, ne pojavljuju se u zvaničnim statistikama. Time stanje ostaje delimično skriveno.
• Psihološke posledice: Žrtve prijavljuju traumu, strah, anksioznost, osećaj nesigurnosti — nasilje utiče ne samo fizički nego emotivno.
• Zakonski okvir: Iako postoje zakoni koji zabranjuju diskriminaciju i govor mržnje, implementacija je slaba. Ne postoji jedinstvena baza, institucije nisu uvek dosledne u prikupljanju podataka i procesuiranju počinilaca.
• Zahtev za legalizacijom istopolnih zajednica — to je stalna potreba, jedan od ključnih zahteva LGBT+ pokreta u Srbiji. Već dugo postoji taj zahtev, ali on do sada nije dobio zakonsku potvrdu.

👉#infoposkokbrčko✅️