njemački kancelar friedrich merz upozorio je da će naredne sedmice i mjeseci odlučiti hoće li evropa ostati nezavisna ekonomska i politička sila ili će postati pijun globalnih centara moći iz amerike i azije. evropski lideri strahuju da unija ubrzano gubi korak u vojnoj, tehnološkoj i ekonomskoj trci, što prijeti najdubljom strateškom krizom u njenoj savremenoj historiji.
evropska unija, zamišljena kao projekat stabilnosti i mira, danas se suočava s globalnim previranjima za koja nije pripremljena. wall street journal ističe da je evropa postala ranjiva, bez zajedničke odbrambene i tehnološke strategije, dok njeni rivali ubrzano jačaju. jedan od najambicioznijih prijedloga za reformu je plan marija draghija, bivšeg predsjednika evropske centralne banke, koji poziva na udruživanje vojnih resursa, ubrzanje tehnološkog razvoja i integraciju ključnih industrija, uključujući sektor poluprovodnika.
plan je dobio snažnu podršku baltičkih i istočnoevropskih država, koje se nalaze na prvoj liniji ukoliko rusija proširi agresiju izvan ukrajine. predsjednik latvije edgars rinkevičs naglasio je da evropa više ne može djelovati bez stvarne političke, vojne i diplomatske moći. poljska, djelujući nezavisno, već razvija vlastiti sistem odbrane od dronova, dok brisel tek najavljuje evropski „zid dronova“ do 2027. godine.
ipak, ostatak unije pokazuje zabrinjavajući izostanak hitnosti. više od godinu dana nakon predstavljanja draghijevog plana, napredak je minimalan. holandija i druge fiskalno konzervativne zemlje odbijaju zajedničko zaduživanje za odbranu, a kapitalno tržište unije ostaje fragmentirano. ekonomske razlike postaju sve izraženije.
jp morgan je ove godine izdao jedno od najalarmantnijih upozorenja: udio evropskog bdp-a pao je sa 90 posto američkog na samo 65 posto u nešto više od decenije. prema procjenama, evropi bi bilo potrebno do 800 milijardi eura godišnjih investicija da premosti tehnološki i industrijski jaz.
evropski eksperti tvrde da se unija kreće presporo da bi odgovorila na novu realnost. nobelovac philippe aghion naglašava da evropa zaostaje za sad-om od devedesetih godina jer nema integrisano tržište usluga, nema jak finansijski ekosistem koji podstiče inovacije, niti instituciju sličnu američkoj darpa-i. političke podjele među 27 članica dodatno usporavaju svaku reformu.
bivši francuski diplomata pierre vimont smatra da evropske institucije nisu prilagođene globalnoj „politici moći“ u kojoj dominiraju konfrontacije i brutalna ekonomska konkurencija. uprkos upozorenjima, evropski lideri i dalje ne pokazuju spremnost na odlučne poteze.
u međuvremenu, vanjski pritisci rastu: donald trump zahtijeva veća izdvajanja za odbranu, kina obara cijene i preplavljuje evropsko tržište, a rast kontinenta usporava. direktor mmf-a za evropu alfred kammer upozorava da evropa klizi u dugotrajnu stagnaciju ukoliko ne donese hrabre političke odluke koje će prevoditi reforme u konkretne rezultate.
evropa se nalazi na prekretnici. vrijeme za reakciju ističe, a kontinent se mora izboriti za svoje mjesto u novom svjetskom poretku — ili će mu drugi odrediti ulogu.
👉infoposkokbrčko✅️